novo.da.da.
znam da me dugo nije bilo,
ali nije bilo razloga.
sve je bilo po starom.
više ne.

objašnjenja:
M-dečko
I-frend

stalno sam mislila o M,
nisam znala zašto.
mislila sam da zato jer to radi.
no nakon nekog vremena shvatila sam-
volim ga.
i mi smo kao bili frendovi,
ali on nikad nije bio u nikakvom stanju.
shvatila sam da zapravo naše prijateljstvo ne postoji.
I je rekao da pričam s njim,
i kažem mu što osječam,
jer istina,da,nisam imala što izgubit.
i nazovem ja njega i kažem da moramo na kavu,
on obečava kak če me nazvat.
i tak stalno.
on nikad nije bio u stanju zapamtit da smo mi opče pričali,
jer je uvjek bio takav.
ja sam odustala.odlučila ne reč mu ništa i trpit.
i onda se nešto dogodilo.
na jednoj stanici piše M i moje ime
i kraj toga je bilo nacrtano srce.
jednu večer ja sam kraj toga napisala:
idijotu popravljeni volim te.
i da.da.da.on je to vidio da je napisano.
i to još istu večer.
i nakon toga odlučio se promjenit.
drugu večer ja s frendom na stanici,
pričamo,zezamo se...i kaže mi da zaš ne pričam s M.
tak mu ja objasnim kak sam odustala.
a on se razljuti.i na mob,zove nekog da odma dođe.
hahahaha.ja nisam mogla vjerovat.da.
pobjegla sam,al me jadan I donio pred M.
i onda smo morali pričat.
i rekli smo si da se volimo
(vjerujte to je trajalo cjelu vječnost,
jer nam je bilo teško)
dan poslje tih izjava smo se našli i pričali.pričali.pričali.
i zaključili da ostajemo kod toga od jučer.
(da se volimo)
samo sam ga pitala da jel on misli da je to zauvjek,
jer se bojim da ga opet ne povrijedim.ali shvaća on.
onda me zagrlio.i reko da je to več dugo čeko.
i sad se nalazimo.zaključili smo da nam je ljepo skupa,
on je presto,makar mu je još uvjek teško.
i najbitnije od svega:sretni smo.
vjerujte neznam kak je presto,
jednostavno ne želim ni pitat.
samo sam sretna jer je.

poanta cjele priče: i sad smo sretni.
ljudi.nadajte se.čuda su moguča.sad i ja znam.

ništa novo.moja uobičajena situacija.
kažem: nije mi stalo.heh.
svejedno je.svatila sam da lažem sebi.
zašto da kažem da mi nije stalo kad je.
čula sam se s jednim frendom.
razveselio me.presto se napušavat.
i pričali smo o tome.baš sam ponosna na njega.
no javio mi se još zbog nečeg.
da učinim nešto s ovim drugim frendom,
(o kojem cijelo vrijeme pišem)
da ga je sve to uzelo,
i da če preč na gore stvari,
i uništit se do kraja.
nije mi reko ništa što nisam znala,
ali ipak sam se nadala.
e to me uništilo.
opet sam plakala.i plakala.i plakala.
nema neke svrhe,ali meni je lakše.
želim mu pomoč,ali neznam kako.
njemu nema pomoči.
sebičan je.i bezobrazan.i pokvaren.
misli samo na sebe,kako da njemu bude super.
a mi svi koji se brinemo za njega.ah,baš ga briga.
laže mi u facu.i ne želi da mu pomognem.
uredu.trpit ču.apsolutno ništa drugo nemogu napravit.
on če sad bit punoljetan.
šta če bit od njega u životu?
hoče li ga biti za par godina?
neznam...i možda bolje da neznam...
vrijeme če pokazati.jednom možda...
eh.ili ne...

*volim.i voljena sam.ali ljubav nije ostvariva.
nije li to jedna od nagorih stvari.
da bar znam da me nevoli,bilo bi lakše.
a sad volimo i ja i on ali...

znam zašto to radi.
razumijem ga.shvačam.
i ja sam blizu toga.
preblizu.
ali neželim biti ko svi.
a oni svi jesu.
pogotovo on.
bojim se što če bit s njim.
neželim da je za par godina biljka,
ili da se predozira.
(neče se predozirat.
nego če se napušit.)
volim ga.
najbolji prijatelj.makar on to nezna.
volim ga.
na svoj čudan način.
i jako mi je stalo do njega.
to zna.
možemo pričat o raznim stvarima.
uvijek če me shvatit.nikad osuđivat.
ali on nemože biti prijatelj sa mnom jer me još uvijek voli.
kvragu i ljubav.
kada je na nečemu najbolji smo frendovi.
nije mu neugodno zagrlit me.poljubit.
volim to.
kada nije na ničem,neogodno mu je.onda i meni.
ali netrebamo se družit.
pretrpit ču.
izgubit njega.
samo da se ostavi toga.
vrijeme če pokazat što če biti.
svaki dan se vidimo.
šanse da ga izbjegavam su premale.
teško je.




**nisi k'o prije se zez'o
al' mi nisi nikad nista rek'o
mozda si me tako
ustvari upomoc zvao
al' ja to nisam znao .
**al' nisam mog'o vjerovat'
sad se osjecam krivim
ne mogu da se pomirim
i taj gubitak da primim .
**Nedostajes mi, brate
neki ne mogu da shvate
kako tuga tol'ko traje
i zasto ne zivim vise dalje.
°°frenkie-izgubljeni snovi


btw.
ponovno slobodna.
more.francuzi.lajkam.
neki čovjek.bojim se,jako.

*utorak-srijeda*
<14.7.-15.7.>
čekali smo moj rođendan u sjenici iza stare škole.
nije nas bilo puno: ekipa s izviđača,frendovi,dečko.
došlo je vrijeme.
počeli su pjevat od fantoma-sretan rođendan.
nisam bila sretna,
najvažnije osobe u mom životu nie bilo.
svi frendovi,ali one najvažnije nema.
moja lea.
šetala se.
kad se vratila pitala je možemo još jednom pjevat.
došla je od mene,zagrlila me i počele smo plakat.
ona i ja.
niko nije znao zašto.samo mi dvije.
plakale smo zbilja dugo.
mislili su da plačemo jer mi nije čestitala prva rođ.
nije stvar u tome.
nego da ona nije bila tu kad sam ju ja trebala
(metaforički.ne za rođendan nego inače)
zbog nekih stvari koje ona radi,
naše prijateljstvo propada.
naše druženje više nije isto.
nažalost.žao mi je.možda se promjeni.i vrati na staro.
neznam.makar mislim da ne.fali mi jako.uvijek.
imam sve,ali ne nju.rješile smo to nekako.
ali ne do kraja.
naspram svega,nisam joj mogla reč da je loša frendica.
jer nije.ona radi mnoge stvari kojima me povrijedi nesvjesno.
nadam se da čemo to rješit do kraja.
ako se može.



*srijeda-četvrtak*
<15.7.-16.7.>
pa šta sad.mi nastavljamo slavit.
cijelo vrijeme moj bivši (kojeg sam prevarila) bio s nama.
pričamo,zezamo se.
ne ljuti se.
pričala mi lea da su pričali i da je reko da nema smisla ljutit se.
prihvatio je situaciju kakva je.frendovi smo.
zbog toga sam jako sretna.



****btw.
idem na more 24.ljetovanje s izviđačima.
mi hrvati+francuzi+talijani....hihihih
nadam se da če bit dobro,
još samo da mi ide jedan dobar frend koi potrgo ruku.
bez njega neče bit isto.
bez dečka ču izdržat.znam.a možda on svrati.(da bar)

...uživajte....volim vas.<3

shvatila sam ja neke stvari.
znam da sam uvijek bila drugačija,
uvijek sam se po nečem razlikovala od drugih...
nikad se nisam uklapala u masu.
posebna sam.




vjerujem da razloga ima više.
neke ču možda saznati,neke možda ne.
ovdje kod sebe se ne uklapam
jer sam zaključila da se svi napušavaju.
u zagrebu cure normalno puše no ni to nisam ja.
dečki se alkoholiziraju ko kretenčine,ne,ne.
jel ima nektko normalan.
ponekad ja popijem,zapalim pljugu,
ali samo zato što mi paše.
ne želim biti ko oni.
ako tako treba biti, radije ču se razlikovati od svih.







tražim nekog.
ko če bit "normalan".
može imat svoje muhe,
bar ja znam kak je to.
ali nemora radit stvari zbog drugih,
da bi drugi pričali o njemu da je kul.
svi padaju pod nečiji utjecaj.
ja ne.
zato nisam kao i svi.
i vjerojatno nikada neču biti.


btw.kao nemam dečka.
a svaki dan smo skupa.
i uvjek je neš više od prijateljstva.
tak da...neznam.
možda imam dečka.
(onaj s kojim sam se bojala opet bit)
koji me obožava (i ja njega)
x))

hehhe.
evo me, pišem novi post.
wiiii,s razlogom.
sretna sam.
javio mi se bivši, ako slučajno.
i onda smo se dop i tak to.
nadam se da smo se pomirili.
dogovorili smo se da čemo jednom na cugu.
i na rolanje.
hehe.
mislim da je i bilo vrijeme.
bila sam u bedu fkt dugo,
i kad sam zaključila da nemogu tak,
on mi se javio.
presretna sam .
sve mi ide.
ok, osim škole.
(1 iz likovnog i glazbenog.
idijjjjot,ahh )
i ljubavi.
mislim da još volim jednog dečka.
htio je da smo opet zajedno,
al ja nisam.
bojim se biti opet s njim,
i za tjedan, mjesec ko zna,
ak to više neče bit to,
neču ga moč ostavit.
on sad ima drugu.
nije mi teško, opet, nije mi ni svejedno.
nadam se da ču ga prebolit.
nevidim drugo rješenje.
valjda ga nema.
neznam.
ako ga znate,
ili ako ga ja nađem,
dođem brzo napisat novi post.
idem sad.
učit glazbeni.
jooooj.
ah.ljudi čuemo se.
pusek svima.
i da, ja sam sretna.
papa.


•°•
Kad žena zavoli ima oči djeteta
i na sve pristaje bez puno pitanja
al' ne zaboravi da joj kažeš svaki dan
da je voliš.
Kad zaspe umorna na tvojim rukama
neka dobro zna da tu je sigurna
al' ne zaboravi šapnut joj u snu
da je voliš.
I da ti znači baš sve
i da ne možeš bez nje, da je trebaš najviše
kad te poljubi tad budi nježan, tiho reci joj
da je ona cijeli život tvoj.
Kada žena zavoli, svu ljubav kad ti da
tvoj je cijeli svijet i nebo granica
al' ne zaboravi da joj kažeš svaki dan
da je voliš.
I da ti znači baš sve
i da ne možeš bez nje, da je trebaš najviše
kad te poljubi tad budi nježan, tiho reci joj
da je ona cijeli život tvoj.
Kada žena zavoli tvoj je cijeli svijet
i nebo granica.
•°•

da.
i ja prekinula s dečkom.
valjda.
neznam.
prevarila sam ga.
znam,znam,znam.

...pričaju mi da se sramiš,kada čuješ za mene...

znam da nije ok od mene,
znam kakvo mišljenje
sad svi imaju o meni.
sve znam.
ali nisam prva koja je to napravila,
nisam zadnja.
meni je ipak žao.

...ja imam samo jednu nesreću, uništim sve što dotaknem...

ipak,gotovo je.
ne želi mi se javiti,
ni pričati samnom.
neugodno.
*imao je nesreću s autom,
nije baš ok,
poslala sam mu por,.
ne odg.
*frendica i ja
sretnemo njega na ulici,
njih dvoje pričaju pola sata,
a zurim u nebo.
*vidimo se na uskrs,
par ljudi, ja i on.
ne čestitamo si.

...milion puta prošao sam ispod tvoga prozora...

žao mi je.
svi me sada gledaju isto.
ili slično.
drugačije nego prije.
teško je.
ja nisam takva.
ne želim da osoba
koja mi je bila sve u životu,
s kojom sam bila 8 mjeseci,
zbog koje sam živjela
da misli loše o meni.
da mu nemogu reč bok kad ga vidim.

...zbog mene ne plači, suza nisam vrijedan, kasno je da se sada mijenjam...

ehh,tak to mora bit.
valjda.
neznam.
neznam.
žao mi je, bila sam glupa.
sad je gotovo.
iskupiti se nemogu.
nadam se da če jednom te priče nestati,
i da če svi prestat pričat o tome.

...al' nisam ja ni pola tol'ko loš ko što kruže glasine...


odoh.
neznam.
sretan uskrs svima.
uživajte.
a ja se nadam,
da če jednom,
biti bolje.
pusa

btw.ja jučer bila kod doktora,
bubina sam,
al nije tak strašno tak da..

evo me opet.
prvo se ispričavam kaj me dugo nije bilo.
internet mi neš šteka (još uvijek),
al ne tak strašno.
i ljena sam.

stanje kod mene-dobro.
one faze kretenizma i svih tih gluparija,
ni ja više neznam čega sve ne,
prošle su.
osječam se bolje.
ispunjenija sam.
sretnija.
šarenija.
zadovoljnija.
možda i društvenija?.
da ne pretjerujem.
inteligentnija.
bogatija s mnogo priča.
ali i dalje uplašena u onoj malo dozi,
kao uvijek.
djete kojem je neko uzeo lizalicu.
ili čokoladu.
ili balon.
prošlost ponosno ostavila iza sebe.
napokon živim u sadašnjosti.
(ponekad mrva prošlosti ili budućnosti,
ali sve u dozi umjerenosti.)
shvatila mnoge nove stvari,
shvatila i stare.
shvatila prijatelje.
i da nemogu mjenjat ljude,
pa se više neču i trudit.
krečem novim stopama,
napokon.
biču i ja nešto i netko.
.jednom.
kad dođe moje vrijeme za to.

uhvatila me neka tuga. krivi su ljudi, ne ja...
možda to kažem jer uvjek neko drugi mora biti kriv,
možda jer je istina. neznam.
osjećam se...?!
nema takve riječi...

**look for the girl with the broken smile**
...da,ta sam ja....

kao da su me svi iznevjerili,
svi idu za nečime drugim...
sve drugo im je važnije,makar to oni ne priznali...
šta če mi neko reč da me voli,
ako to ne dokazuje...besmisleno...
ali da barem oni idu za nečim pametnim,
dobrim, nee...
ne želim opče pisat...
neznam,
ponovno se vračam u prošlost...
sama, izgubljena, povrijeđena, bezvoljna, uplašena,
a da nitko to ne vidi i ne osječa.
.čekam da me netko spasi.-možda to moram sama.

.nadam se da je faza i da če proč.

ja ga osobno previše i ne volim...božić, uskrs, rođendani, imendani...sve te gluposti a ljudi zapravo ne shvaćaju bit svega....zašto bi ja baš na božić nekome kupila poklon a ne ni jedan drugi dan?....zašto bi se sa svima najviše družila u božićno vrijeme a ne npr u 3 mjesecu?...zašto? zašto? zašto? svi su zaokupljeni nofcima i slilnim poklonima, a nitko ne shvaća što je zapravo božić...vrijeme kad se rodio isus, slavi se njegovo rođenje...ali tko to uistinu slavi, u srcu? svi se vesele poklonima...koliko ljudi gladuje a mi se razbacujemo pre,preskupim darovima i neznam čime...nisam neki vjerski frik, vjerujte nisam svake nedjelje na misi, ali me smetaju te neke stvari...nitko ne zna cijeniti to što ima...sumnjam da če se išta od tog promjenit...sve če ič samo gore i gore, ne bolje...

ah ljubav...bila sam s frendom na kavi, ili bolje rečeno sa "starom ljubavi"...neš mu je bilo,potuko se pa ne vidi, ugl pa sam ga išla posjetit u bolnicu, pa ga nije bilo, pa smo se našli tu kod nas, na cugi..i pričali svašta...i onda ja zaključila da ja zapravo ne volim svog dečka...mislim, moja ljubav prestaje, sva kaj mi imamo je samo tjelesno i zbog toga se osječam koma...kak ga ostavit sad...mislim, istina da je meni uvjek teško ostavit nekog, al mislim da je bolje bit iskrena prema njemu nego ga zavlačit...






















eto, ja nažalost nisam presretna u ovo božićno vrijeme, nadam se da vama ide bolje...uživajte i nadajte se da če brzo novi post...
btw.imam hrčka-moj bubi